Ponavljanje upravnog postupka - Advokatska kancelarija Topić Banjaluka
Ponavljanje upravnog postupka je vanredno pravno sredstvo koje, pod određenim uslovima, može upotrijebiti protiv rješenja donijetih u upravnom postupku protiv kojih se može izjaviti žalba. Da bi moglo doći do ponavljanja upravnog postupka, rješenje u upravnom postupku mora biti konačno. Istovremeno, to znači da se ponavljanje upravnog postupka može koristiti protiv rješenja u upravnom postupku koja nisu postala pravosnažna.
Zakon o opštem upravnom postupku Republike Srpske
Službeni glasnik Republike Srpske, broj 13/2002, 87/2007 - ispr., 50/2010 i 66/2018
Glava XV
Ponavljanje upravnog postupka
1. Pokretanje ponavljanja upravnog postupka
Član 234
Postupak okončan rešenjem protiv koga nema redovnog pravnog sredstva u upravnom postupku (konačno rešenje) ponoviće se:
(1) ako se sazna za nove činjenice, ili se nađe ili stekne mogućnost da se upotrebe novi dokazi koji bi, sami ili u vezi sa već izvedenim i upotrebljenim dokazima, mogli dovesti do drukčijeg rešenja da su te činjenice, odnosno dokazi bili izneseni ili upotrebljeni u ranijem postupku;
(2) ako je rešenje doneseno na podlozi lažne isprave ili lažnog iskaza svedoka ili veštaka, ili ako je doneseno kao posledica kakvog dela kažnjivog po krivičnom zakonu;
(3) ako se rešenje zasniva na presudi donesenoj u krivičnom postupku, a ta presuda je pravosnažno ukinuta;
(4) ako je rešenje povoljno za stranku doneseno na osnovu neistinitih navoda stranke kojima je organ doveden u zabludu;
(5) ako se rešenje organa zasniva na prethodnom pitanju, a nadležni organ je to pitanje kasnije rešio u bitnim tačkama drukčije;
(6) ako je u donošenju rešenja učestvovalo službeno lice koje je po zakonu moralo biti izuzeto;
(7) ako je rešenje donelo službeno lice nadležnog organa koje nije bilo ovlašćeno za njegovo donošenje;
(8) ako kolegijalni organ koji je doneo rešenje nije rešavao u sastavu predviđenim važećim propisima ili ako za rešenje nije glasala propisana većina;
(9) ako licu koje je trebalo da učestvuje u svojstvu stranke nije bila data mogućnost da učestvuje u postupku;
(10) ako stranku nije zastupao zakonski zastupnik, a po zakonu je trebalo da je zastupa;
(11) ako licu koje je učestvovalo u postupku nije bila data mogućnost da se pod uslovima iz člana 16. ovog zakona služi svojim jezikom.
Ponavljanje upravnog postupka je vanredno pravno sredstvo koje se, pod određenim uslovima, može upotrijebiti protiv rješenja donijetih u upravnom postupku protiv kojih se ne može izjaviti žalba. Da bi moglo da dođe do ponavljanja upravnog postupka, rješenje u upravnom postupku mora biti konačno.
Karakteristično je da se u vezi sa ponavljanjem upravnog postupka mogu razlikovati dvije faze odlučivanja: a) odlučivanje o ponavljanju upravnog postupka, tj. odlučivanje o tome da li će se dozvoliti ponavljanje upravnog postupka ili ne i b) odlučivanje u ponovljenom postupku, tj. donošenje odluke nakon obnavljanja upravnog postupka. Polazeći od toga, mogu se razlikovati i odgovarajući akti koji se u vezi s tim donose: sjedne strane, rješenje kojim se odlučuje o tome da li se dozvoljava ponavljanje upravnog postupka ili ne, tzv. iudicium rescindens, a s druge strane, rješenje kojim se rješava stvar koja je bila predmet ponovljenog postupka, tzv. iudicium rescissorium.
Ako se ponavljanje upravnog postupka dozvoli, načelno mogu nastupiti dvije situacije: a) da se kao rezultat ponovljenog postupka konstatuje da je ranije sprovedeni postupak bio u redu, što znači da ranije rješenje treba ostati na snazi i b) da se kao rezultat ponovljenog postupka konstatuje da ranije sprovedeni postupak nije bio u redu, što znači da ranije rješenje treba poništiti ili ukloniti iz pravnog poretka. U slučaju da raniju odluku, rješenje, treba revidirati u skladu sa rezultatima utvrđenim u ponovljenom postupku, to se rješenje, prema konkretnim okolnostima, može poništiti ili ukinuti.
Član 235
Ponavljanje upravnog postupka može tražiti stranka, a organ koji je doneo konačno rešenje, može pokrenuti postupak po službenoj dužnosti.
Zbog okolnosti navedenih u članu 234. tač. 1,6,7,8. i 11. ovog zakona stranka može tražiti ponavljanje postupka samo ako bez svoje krivice nije bila u stanju da u ranijem postupku iznese okolnosti zbog kojih traži ponavljanje.
Iz razloga navedenih u članu 234. tačke od 6. do 11. ovog zakona stranka ne može tražiti ponavljanje postupka, ako je taj razlog bio bez uspeha iznesen u ranijem postupku.
Tužilac može tražiti ponavljanje postupka pod istim uslovima kao i stranka.
Po pravilu, inicijativu za vanredno pravno sredstvo ponavljanja postupka koji je okončan konačnim rješenjem pokrenuće stranka podnošenjem zahtjeva za ponavljanje postupka. To će biti u situacijama kada stranka nije zadovoljna odlukom u rješenju. Međutim, osim stranke u užem smislu ne bi trebalo da se inicijativa za ponavljanje postupka uskrati i ostalim učesnicima u postupku i trećim zainteresovanim licima na čija prava, obaveze ili pravne interese utiče donijeto konačno rješenje.
U vezi sa zahtjevom za ponavljanje postupka, moraju biti ispunjena dva uslova. Prije svega, u zahtjevu se mora navesti relevantan razlog za ponavljanje postupka. Osim toga, mora biti ispunjen i jedan prethodni uslov, tj. da u toku ranijeg postupka, do donošenja rješenja, stranka nije imala priliku, bez svoje krivice, da se pozove na razlog koji sada ističe u zahtjevu za ponavljanje postupka. Međutim, ako je lice koje podnosi zahtjev za ponavljanje postupka znalo da se vodi upravni postupak, i ako je od organa koji vodi postupak moglo da traži da se u postupak uključi, a to nije učinilo, organ koji rješava o zahtjevu, odbaciće zahtjev za poništavanje postupka kao nedopušten. Nije ovlašćeno za podnošenje zahtjeva za ponavljanje upravnog postupka lice koje nije bilo stranka u tom postupku, izuzev kad se radi o licu koje je moglo biti stranka, ali joj nije data prilika da učestvuje u postupku.
Kao i u vezi sa pokretanjem redovnog upravnog postupka, i u vezi sa pokretanjem ponavljanja upravnog postupka zastupljene su kako oficijelna, tako i stranačka maksima, što znači da se ponavljanje upravnog postupka može pokrenuti ina inicijativu stranke, ex privato, i po službenoj dužnosti, ex officio. Kao i kod redovnog upravnog postupka, koji se pokreće podnošenjem zahtjeva za pokretanje upravnog postupka, tako se i ponavljanje upravnog postupka pokreće podnošenjem zahtjeva za ponavljanje postupka. Kada se ponavljanje postupka pokreće po službenoj dužnosti, nadležni organ može, ali ne mora, donijeti poseban zaključak o pokretanju ponavljanja postupka kao akt kojim organ upravlja postupkom.
Član 236
Ako je rešenje po kom se traži ponavljanje upravnog postupka bilo predmet upravnog spora, ponavljanje se može dozvoliti samo zbog onih činjenica koje je organ utvrdio u ranijem upravnom postupku, a ne i zbog onih koje je utvrdio sud.
Član 237
Stranka može tražiti ponavljanje postupka u roku od mesec dana:
(1) u slučaju da iz člana 234. tačka 1. - od dana kad je mogla izneti nove činjenice odnosno upotrebiti nove dokaze;
(2) u slučaju iz člana 234. tač. 2. i 3. - od dana kad je saznala za pravosnažnu presudu u krivičnom postupku, a ako se postupak ne može sprovesti, od dana kad je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne može pokrenuti, odnosno za okolnosti zbog kojih nema mogućnosti za krivično gonjenje, odnosno za gonjenje za privredni prestup;
(3) u slučaju iz člana 234. tačka 5. - od dana kad je mogla upotrebiti novi akt (presudu, rešenje);
(4) u slučaju iz člana 234. tač. 4, 6, 7. i 8. - od dana kad je saznala za razlog ponavljanja;
(5) u slučaju iz člana 234. tač. 9, 10. i 11. - od dana kad joj je rešenje dostavljeno.
Ako bi rok određen u stavu 1. ovog člana počeo teći pre nego što je rešenje postalo konačno u upravnom postupku, taj će se rok računati od dana kad rešenje postane konačno, odnosno od dostavljanja konačnog rešenja.
Nakon proteka roka od pet godina od dostavljanja rešenja ponavljanje postupka se ne može tražiti, niti se može pokrenuti po službenoj dužnosti.
Izuzetno, i posle roka od pet godina ponavljanje postupka se može tražiti, odnosno pokrenuti samo iz razloga navedenih u članu 234. tač. 2, 3. i 5. ovog zakona.
Član 238
Upravni postupak može se ponoviti iz razloga navedenih u članu 234. tačka 2. ovog zakona i ako se krivični postupak ne može sprovesti, ili ako postoje okolnosti zbog kojih se postupak ne može pokrenuti.
Pre donošenja zaključka o ponavljanju postupka iz razloga navedenih u članu 234. tačka 2. ovog zakona, službeno lice će od organa nadležnog za krivično gonjenje zatražiti obaveštenje o tome da li je krivični postupak obustavljen, odnosno da li postoje okolnosti zbog kojih se postupak ne može pokrenuti. Službeno lice ne mora zatražiti takvo obaveštenje ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, ili je nastupila smrt lica na čiju se krivičnu odgovornost ukazuje u zahtevu za ponavljanje postupka, odnosno ako okolnosti zbog kojih se postupak ne može pokrenuti samo službeno lice može sa sigurnošću utvrditi.
Član 239
Stranka je dužna da u predlogu za ponavljanje postupka učini verovatnim okolnosti na kojima zasniva predlog, kao i okolnosti da je predlog podnesen u zakonskom roku.
Konačno rješenje. Ponavljanje upravnog postupka spada u vanredna pravna sredstva jer se postojanje konačnog rješenja, tj. rješenja protiv kojeg se ne može izjaviti žalba, javlja kao prethodni uslov za njegovo korišćenje. Istovremeno, to znači da se ponavljanje postupka ne može aktivirati prije nego je rješenje postalo konačno. Ponavljanje postupka može se tražiti i kada je konačno rješenje steklo svojstvo pravosnažnosti, nezavisno od toga da li je pravosnažnost nastupila kao posljedica isteka roka za tužbu u upravnom sporu, ili zbog okolnosti da tužilac nije uspio sa tužbom. Imajući u vidu ove okolnosti, nema proceduralne prepreke da se poanvljanje upravnog postupka traži u situaciji kada je protiv konačnog upravnog akta u toku upravni spor.
Pravilo je da se upravni postupak ponavlja pred organom koji je donio konačno rješenje. Za ponavljanje postupka biće nadležan prvostepeni organ kada je donio konačno rješenje, na primjer u slučaju da žalba nije dopuštena ili nije izjavljena, odnosno biće nadležan drugostepeni organ kada je on donio konačno rješenje, na primjer u slučaju kada je žalba izjavljena. Međutim, postavlja se pitanje da li uopšte treba dozvoliti ponavljanje postupka u situaciji kada je postupak okončan prvostepenim rješenjem protiv kog nije izjavljena žalba.
Razlog protiv, oslanja se na argument da je stranka imala priliku da kod drugostepenog organa traži poništenje rješenja, ali to nije učinila, pa naknadno traži da se u ponovljenom postupku rješenje poništi. Međutim razlog za, oslanja se na formulaciju prema kojoj je se postupak koji je okončan konačnim rješenjem može ponoviti. Na osnovu toga se može zaključiti da se ponavljanje postupka može tražiti u odnosu na svako rješenje koje je postalo konačno, nezavisno od toga po kom osnovu je postalo konačno.
Kontaktirajte nas
Telefoni: 051/220-270
065-511-122
Zajednička advokatska kancelarija Topić
Advokati Ružica Topić i Srđan Štrkić
Braće Mažar i majke Marije 48
78 000 Banjaluka, RS, BiH
E-mail:
2. Rješavanje o ponavljanju upravnog postupka
Član 240
Predlog za ponavljanje postupka stranka predaje ili šalje organu koji je o predmetu rešavao u prvom stepenu ili organu koji je doneo rešenje kojim je postupak okončan.
O predlogu za ponavljanje rešava organ koji je doneo rešenje kojim je postupak okončan.
O prijedlogu za ponavljanje postupka organ je dužan odlučiti najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema prijedloga.
Kad se ponavljanje traži po rešenju koje je doneseno u drugom stepenu, prvostepeni organ koji primi predlog za obnovu priložiće spise predmeta predlogu i poslaće organu koji je rešavao u drugom stepenu.
Član 241
Kad organ koji je nadležan za rešavanje o predlogu za ponavljanje primi predlog, dužan je da ispita da li je predlog blagovremen, izjavljen od ovlašćenog lica i da li su okolnosti na kojima se predlog zasniva učinjene verovatnim.
Ako uslovi iz prethodnog stava nisu ispunjeni, organ će zaključkom odbaciti predlog.
Ako su uslovi iz stava 1. ovog člana ispunjeni, organ će ispitati da li su okolnosti, odnosno dokazi koji se iznose kao razlog za ponavljanje takvi da bi mogli dovesti do drukčijeg rešenja, pa ako utvrdi da nisu, odbiće predlog svojim rešenjem.
Izričito se propisuje da u zahtjevu za ponavljanjem upravnog postupka stranka mora da učini vjerovatnim razlog zbog kojeg traži ponavljanje postupka. Vjerovatnoća postoji u situacijama kada se neke činjenice ili okolnosti ne moraju u potpunosti dokazati, odnosno ne mora se u potpunosti utvrditi njihova istinitost, već je dovoljno da se učine vjerovatnim, tj. da je prema tzv. redovnom toku stvari vjerovatno da ta činjenica ili okolnost postoji. Međutim, ukoliko stranka ne učini osnov za ponavljanje postupka vjerovatnim, nadležni organ će taj zahtjev odbaciti.
Član 242
Ako organ ne odbaci niti odbije predlog za ponavljanje na osnovu člana 241. ovog zakona, doneće zaključak da se ponavljanje postupka dozvoljava i odrediće u kom će se obimu postupak ponoviti. Kad se postupak ponavlja po službenoj dužnosti, organ će doneti zaključak kojim se ponavljanje dozvoljava, ako prethodno utvrdi da su ispunjeni uslovi. Ranije radnje u postupku na koje ne utiču razlozi ponavljanja neće se ponavljati.
Kad je to prema okolnostima slučaja moguće, a u interesu je ubrzanja postupka, organ može, čim utvrdi postojanje uslova za ponavljanje, preći na one radnje postupka koje se imaju ponoviti, ne donoseći poseban zaključak kojim se ponavljanje dozvoljava.
Kad o predlogu za ponavljanje odlučuje drugostepeni organ, on će sam izvršiti potrebne radnje u ponovljenom postupku, a izuzetno, ako nađe da će te radnje brže i ekonomičnije izvršiti prvostepeni organ naložiće mu da to učini i da mu spise dostavi u određenom roku.
Član 243
Na podlozi podataka pribavljenih u ranijem i ponovljenom postupku, organ donosi rešenje o upravnoj stvari koja je bila predmet postupka, i njime može ranije rešenje koje je bilo predmet ponavljanja ostaviti na snazi ili ga zameniti novim. U ovom drugom slučaju, s obzirom na sve okolnosti pojedinog slučaja, organ može ranije rešenje poništiti ili ukinuti.
Član 244
Protiv zaključka donesenog o predlogu za ponavljanje postupka, kao i protiv rešenja donesenog u ponovljenom postupku može se izjaviti žalba samo kad je taj zaključak, odnosno rešenje doneo prvostepeni organ. Ako je zaključak ili rešenje doneo drugostepeni organ, može se pokrenuti upravni spor.
Član 245
Predlog za ponavljanje postupka, po pravilu, ne odlaže izvršenje rešenja po kome se ponavljanje traži, ali organ koji je nadležan za odlučivanje o predlogu, ako smatra da će predlog za obnovu biti uvažen, može rešiti da se odloži izvršenje dok se ne odluči o ponavljanju postupka.
Zaključak kojim se dozvoljava ponavljanje postupka odlaže izvršenje rešenja protiv koga je ponavljanje dozvoljeno.
Naročiti slučajevi poništavanja, ukidanja i mijenjanja rješenja u upravnom postupku
1. Mijenjanje i poništavanje rješenja u vezi sa upravnim sporom
Član 246
Organ protiv čijeg je rešenja blagovremeno pokrenut upravni spor može do okončanja spora, ako uvažava sve zahteve tužbe, poništiti ili izmeniti svoje rešenje iz onih razloga iz kojih bi sud mogao poništiti takvo rešenje, ako se time ne vređa pravo stranke u upravnom postupku ili trećeg lica.
2. Zahtjev za zaštitu zakonitosti u upravnoj stvari
Član 247
Protiv pravosnažnog rešenja donesenog u upravnoj stvari u kojoj se ne može voditi upravni spor, a sudska zaštita nije obezbeđena ni izvan upravnog spora, tužilac ima pravo da podigne zahtev za zaštitu zakonitosti, ako smatra da je rešenjem povređen zakon.
Zahtev za zaštitu zakonitosti po odredbi stava 1. ovog člana može se podići u roku od mesec dana od dana kad je rešenje dostavljeno tužiocu, a ako mu nije dostavljeno - u roku od šest meseci od dana dostavljanja stranci.
O zahtevu za zaštitu zakonitosti protiv rešenja koje je u upravnom postupku doneo organ uprave, područne jedinice osnovan za vršenje upravnih poslova ili organizacija nad kojom nadzor vrši republički organ, rešava organ uprave koji je nadležan za rešavanje po žalbi protiv pobijanog rešenja, a ako takvog organa nema - Vlada.
Povodom zahteva za zaštitu zakonitosti, organ može ukinuti pobijano rešenje ili odbiti zahtev. Protiv rešenja donesenog po zahtevu za zaštitu zakonitosti žalba nije dopuštena.
3. Poništavanje i ukidanje po pravu nadzora u upravnoj stvari
Član 248
Rešenje koje je konačno u upravnom postupku organ će poništiti po pravu nadzora:
1) ako je rešenje doneo stvarno nenadležni organ, a nije reč o slučaju predviđenom u članu 252. tačka 1. ovog zakona;
2) ako je u istoj stvari ranije doneseno pravosnažno rešenje kojim je ta upravna stvar drukčije rešena;
3) ako je rešenje doneo jedan organ bez saglasnosti, potvrde, odobrenja ili mišljenja drugog organa, a ovo je potrebno po zakonu ili drugom propisu;
4) ako je rešenje doneo mesno nenadležni organ;
5) ako je rešenje doneseno kao posledica prinudne, iznude, ucene, pritiska ili druge nedozvoljene radnje.
Rešenje koje je konačno u upravnom postupku može se ukinuti po pravu nadzora ako je njime očigledno povređen materijalni zakon. U upravnim stvarima u kojima učestvuju dve ili više stranaka sa suprotnim interesima rešenje se može ukinuti samo po pristanku zainteresovanih stranaka.
Član 249
Rešenje može poništiti ili ukinuti po pravu nadzora drugostepeni organ. Ako nema drugostepenog organa, rešenje može poništiti ili ukinuti organ koji je zakonom ovlašćen da vrši nadzor nad radom organa koji je doneo rešenje.
Organ donosi rešenje o poništenju rešenja po službenoj dužnosti, po zahtevu stranke ili tužioca, a rešenje o ukidanju po službenoj dužnosti ili po zahtevu tužioca.
Rešenje se može poništiti na osnovu člana 248. stav 1. tač. 1, 2. i 3. ovog zakona u roku od pet godina, a na osnovu tačke 4. stav 1. tog člana u roku od jedne godine od dana kad je rešenje postalo konačno u upravnom postupku. Rešenje se može ukinuti na osnovu stava 2. člana 248. ovog zakona u roku od jedne godine od dana kad je rešenje postalo konačno u upravnom postupku.
Rešenje se može poništiti na osnovu člana 248. stav 1. tačka 5. ovog zakona bez obzira na rokove utvrđene u stavu 3. ovog člana.
Protiv rešenja donesenog na osnovu člana 248. ovog zakona nije dopuštena žalba, već se protiv njega može pokrenuti upravni spor.
4. Ukidanje i mijenjanje pravosnažnog rješenja u upravnoj stvari uz pristanak ili po zahtevu stranke
Član 250
Ako je pravosnažnim rešenjem stranka stekla neko pravo, a organ koji je doneo to rešenje smatra da je nepravilno primenjen materijalni zakon, može rešenje ukinuti ili izmeniti radi njegovog usklađivanja sa zakonom samo ako stranka koja je na osnovu tog rešenja stekla pravo na to pristane i ako se time ne vređa pravo trećeg lica. Pristanak stranke je obavezan za izmenu pravosnažnog rešenja na štetu stranke kojim je stranci određena obaveza.
Pod uslovima iz stava 1. ovog člana a na zahtev stranke može se ukinuti ili izmeniti pravosnažno rešenje koje je nepovoljno po stranku. Ako organ nađe da nema potrebe da se rešenje ukine ili izmeni, dužan je da o tome obavesti stranku.
Izmena rešenja na osnovu ovog člana deluje samo ubuduće.
Rešenje na osnovu st. 1. i 2. ovog člana donosi prvostepeni organ koji je doneo rešenje, a drugostepeni organ samo kad je rešenjem odlučio o stvari. Ako je taj organ ukinut ili prestao biti nadležan u upravnoj stvari o kojoj je reč, rešenje donosi organ koji je za tu stvar nadležan u vreme donošenja rešenja.
Žalba protiv rešenja donesenog na osnovu ovog člana dopuštena je samo ako je to rešenje doneo prvostepeni organ. Ako je rešenje doneo drugostepeni organ, odnosno ako je rešenje prvostepenog organa konačno, protiv tog rešenja može se pokrenuti upravni spor.
5. Vanredno ukidanje upravnog rješenja
Član 251
Izvršno rešenje se može ukinuti ako je to potrebno radi otklanjanja teške i neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi, javnu bezbednost, javni mir i poredak ili javni moral, ili radi otklanjanja poremećaja u privredi, ako se to ne bi moglo uspešno otkloniti drugim sredstvima kojim bi se manje diralo u stečena prava. Rešenje se može ukinuti i delimično, u obimu koji je neophodan da se opasnost otkloni ili zaštite navedeni javni interesi.
Ako je rešenje doneo prvostepeni organ, to rešenje može u smislu stava 1. ovog člana ukinuti taj organ, a može ga ukinuti i drugostepeni organ, a ako drugostepenog organa nema - organ koji je zakonom ovlašćen da vrši nadzor nad radom organa koji je doneo rešenje.
Protiv rešenja kojim se ranije rešenje ukida dopuštena je žalba samo kad je to rešenje doneo prvostepeni organ. U protivnom, protiv takvog rešenja može se pokrenuti upravni spor.
Stranka koja usled ukidanja rešenja trpi štetu ima pravo na naknadu stvarne štete. Za rešavanje o zahtevu za naknadu štete nadležan je sud koji bi po Zakonu o upravnim sporovima bio nadležan za rešavanje upravnog spora protiv rešenja donesenog na osnovu ovog člana. O visini naknade ovaj sud rešava po svom uverenju uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja.
Kontaktirajte nas
Telefoni: 051/220-270
065-511-122
Zajednička advokatska kancelarija Topić
Advokati Ružica Topić i Srđan Štrkić
Braće Mažar i majke Marije 48
78 000 Banjaluka, RS, BiH
E-mail:
6. Oglašavanje rješenja u upravnom postupku ništavim
Član 252
Ništavim se oglašava rešenje:
1) koje je u upravnom postupku doneseno u stvari iz sudske nadležnosti ili u stvari o kojoj se uopšte ne može rešavati u upravnom postupku;
2) koje bi svojim izvršenjem moglo prouzrokovati neko delo kažnjivo po krivičnom zakonu;
3) čije izvršenje nije moguće;
4) koje je doneo organ bez prethodnog zahteva stranke, a na koje stranka nije naknadno izričito ili prećutno pristala;
5) koje sadrži nepravilnost koja je po nekoj izričitoj zakonskoj odredbi predviđena kao razlog ništavosti.
Član 253
Rešenje se može u svako doba oglasiti ništavim po službenoj dužnosti, po predlogu stranke ili tužioca.
Rešenje se može oglasiti ništavim u celini ili delimično.
Rešenje oglašava ništavim organ koji ga je doneo ili drugostepeni organ a ako drugostepenog organa nema - organ koji je zakonom ovlašćen da vrši nadzor nad radom organa koji je doneo rešenje.
Protiv rešenja kojim se neko rešenje oglašava ništavim ili se odbija predlog stranke ili tužioca za oglašavanje rešenja ništavim dopuštena je žalba. Ako nema organa koji rešava po žalbi, protiv takvog rešenja se može pokrenuti upravni spor.
7. Pravne posljedice poništavanja i ukidanja rješenja u upravnom postupku
Član 254
Poništavanjem rešenja i oglašavanjem ništavim poništavaju se pravne posledice koje je takvo rešenje proizvelo.
Ukidanjem rešenja ne poništavaju se pravne posledice koje je rešenje već proizvelo, ali se onemogućava dalje proizvođenje pravnih posledica tog rešenja.
Organ koji sazna za rešenje kojim je povređen zakon a povreda može biti razlog za ponavljanje postupka, odnosno za poništavanje, ukidanje ili menjanje rešenja, dužan je bez odlaganja o tome obavesti organ nadležan za pokretanje postupka i donošenje rešenja.