Žalba u upravnom postupku - Advokatska kancelarija Topić Banjaluka
Pravo na žalbu, osim što je osnovno načelo upravnog postupka, predstavlja i opšte ustavno načelo. Uobičajeno je da se za žalbu kaže da predstavlja redovno pravno sredstvo, pravni lijek, u upravnom postupku. Smatra se da je žalba redovno pravno sredstvo jer se može koristiti uvijek, izuzev kada je to izričito zakonom isključeno.
Zakon o opštem upravnom postupku Republike Srpske
Službeni glasnik Republike Srpske, broj 13/2002, 87/2007 - ispr., 50/2010 i 66/2018
Treći dio
Pravna sredstva u upravnom postupku
Glava XIV
Žalba u upravnom postupku
1. Pravo žalbe u upravnom postupku
Član 211
Protiv rešenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo žalbe.
Tužilac, pravobranilac i drugi republički organi uprave, kad su zakonom ovlašćeni, mogu izjaviti žalbu protiv rešenja kojim je povređen zakon u korist pojedinca ili pravnog lica a na štetu javnog interesa.
Pravo na žalbu, osim što je osnovno načelo upravnog postupka, predstavlja i opšte ustavno načelo. Svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Uobičajeno je da se za žalbu kaže da predstavlja redovno pravno sredstvo, pravni lijek, u upravnom postupku. Smatra se da je žalba redovno pravno sredstvo jer se može koristiti uvijek, izuzev kada je izričito zakonom isključeno. Žalbom kao redovnim pravnim sredstvom u upravnom postupku, stranka pokreće postupak tzv. instancione kontrole zakonitosti, odnosno cjelishodnosti rješenja koje je donio organ niže instance, prvostepeni organ, kod organa više instance, drugostepeni organ. U upravnom postupku prihvaćen je princip dvostepenosti, što znači da se protiv rješenja donijetog po žalbi, drugostepenog rješenja, ne može izjaviti žalba. To istovremeno znači da je svako rješenje donijeto po žalbi konačno jer se protiv njega ne može izjaviti žalba, iako se po pravilu, može podnijeti tužba za poništaj rješenja u upravnom sporu.
U upravnom postupku, žalba ima dva karakteristična dejstva: a) devolutivno dejstvo, što znači da o žalbi ne odlučuje organ koji je donio rješenje protiv kojeg se žalba ulaže, uz izuzetke, na primjer određene obaveze prvostepenog organa u vezi sa žalbom i b) suspenzivno dejstvo, što znači da izjavljena žalba odlaže izvršenje rješenja uz neke izuzetke, do donošenja konačne odluke o njoj. Stim u vezi, suspenzivno dejstvo ima i sam rok za žalbu, što znači da se rješenje ne može izvršiti, uz uzuzetke, za vrijeme dok teče zakonom predviđen rok za izjavljivanje žalbe.
Član 212
Protiv prvostepenog rešenja republičkog organa uprave ili republičke organizacije, može se izjaviti žalba samo kad je to zakonom predviđeno, kao i u slučaju kad je reč o upravnoj stvari u kojoj je isključen upravni spor.
Protiv rešenja Vlade ne može se izjaviti žalba.
Protiv rešenja Narodne skupštine, skupštine grada i skupštine opštine donesenog u prvom stepenu, ne može se izjaviti žalba.
Postoje posebne situacije i posebni uslovi u vezi sa žalbom, koje obuhvataju sadržinski različite situacije u kojima se odstupa od opštih pravila o žalbi, bilo da se žalba izuzetno dozvoljava, bilo da žalba izuzetno nije dozvoljena. Iako redovno pravno sredstvo, žalba može biti isključena zakonom. Protiv rješenja Vlade ne može se podnijeti žalba, što je sa organizacionog stanovišta logično jer iznad Vlade nema drugostepenog organa koji bi o toj žalbi odlučivao. Međutim, posebni zakoni propisuju da se žalba može podnijeti Vladi kao drugostepenom organu. Stranka ima pravo na žalbu ako rješenje nije izdato u zakonom određenom roku, tzv. "ćutanje uprave". Kod "ćutanja uprave" nadležnost za rješavanje upravne stvari i donošenja rješenja "po sili zakona" (ex lege) prelazila je sa prvostepenog organa na drugostepeni. U našem pravu "ćutanje uprave" je pravna konstrukcija na osnovu koje se, u slučaju da donosilac upravnog akta povodom zahtjeva stranke ne donese nikakv akt ima uzeti da je akt donijet i da je negativan, tj. da je njime odbijen zahtjev stranke.
Član 212a
Stranka se može odreći prava na žalbu u pisanom obliku ili usmeno na zapisnik od dana prijema prvostepenog rješenja do dana isteka roka za izjavljivanje žalbe.
Odricanje prava na žalbu u višestranačkim stvarima ima pravno dejstvo samo ako se sve stranke odreknu prava na žalbu.
Odricanje od prava na žalbu ne može se opozvati, o čemu organ neće donositi poseban akt.
Institut odricanja od prava na žalbu uveden je da bi se stranci, odnosno strankama omogućilo da ubrzaju izvršenje rješenja koja su donijeta u njihovu korist. Ukoliko se radi o jednostranačkom postupku, dovoljno je da se stranka odrekne prava na žalbu i rješenje postaje izvršno, odnosno konačno i pravosnažno. Međutim, ukoliko je riječ o dvostranačkom ili višestranačkom postupku, neophodno je da se sve stranke odreknu prava na žalbu, pošto bi neka izjavljena žalba bila prepreka da rješenje postane izvršno, odosno konačno i pravosnažno. Međutim, mada se odricanjem od žalbe skraćuje vrijeme u kojem rješenje postaje ivršno, odnosno konačno i pravosnažno, rješenje bi i onako ex lege postalo konačno istekom roka za žalbu. Rješenje postaje izvršno obavještavanjem stranke, ako žalba ne odlaže izvršenje rješenja, odnosno pravosnažno istekom roka za žalbu i roka za pokretanje upravnog spora. Odricanje od prava na žalbu je neopozivo i definitivno, jer odricanje dovodi do izvršenja rješenja. Neopozivost odricanja ima za cilj sprečavanje mogućih zloupotreba, kao i zaštitu stečenih prava učesnika u postupku i trećih lica. S druge strane, nema pravnih posljedica ako se odricanje od prava na žalbu izjavi prije nego što se dostavlja rješenje, jer se rok u kome se stranka može odreći prava na žalbu poklapa sa rokom u kom ona može izjaviti žalbu.
Po žalbi postupaju i prvostepeni i drugostepeni organ. Međutim, zbog organizacione i funkcionalne efikasnosti, postupanje prvostepenog organa po žalbi i postupanje drugostepenog organa po žalbi po pravilu se reguliše kao odvije odvojene cjeline. Iako sistematizovane kao dvije odvojene cjeline, prilikom postupanja prvostepenog organa po žalbi, odnosno drugostepenog organa, može doći do preklapanja pojedinih procesnih radnji u smislu da i prvostepeni i drugostepeni organ mogu da obave istu procesnu radnju, ali, po pravilu, u kontekstima odlučivanja koji se u potpunosti ne preklapaju, na pprimjer kada se odlučuje o odbacivanju žalbe. S druge strane, kod postupanja po žalbi, mada to u zakonu nije eksplicitno naznačeno, razlikuje se tzv. prethodni postupak po žalbi u okviru kojeg se ispituju procesne pretpostavke, odlučivanje po žalbi, tj. povodom žalbe i tzv. redovni postupak po žalbi u okviru kojeg se odlučuje o osnovanosti žalbenog zahtjeva, odlučivanje o žalbi, tj. o žalbenom zahtjevu. Ukoliko nisu ispunjeni formalni procesni uslovi, žalba se odbacuje, međutim, ukoliko žalbeni zahtjev nije osnovan, žalba odnosno žalbeni zahtjev će biti odbačen.
U vezi sa postupanjem prvostepenog organa po žalbi, mogući su sljedeći modaliteti: odbacivanje žalbe zbog neispunjenosti procesnih pretpostavki, poništavanje rješenja od strane prvostepenog organa, dostavljanje žalbe na odgovor, udovoljavanje žalbenom zahtjevu i prosljeđivanje žalbe drugostepenom organu.
2. Nadležnost organa za rješavanje po žalbi
Član 213
Za rešavanje u drugom stepenu nadležan je organ određen zakonom.
Ako je za rešavanje u prvom stepenu određena područna jedinica u sastavu ministarstva ili drugog organa zakonom će se odrediti organ koji će rešavati u drugom stepenu.
O žalbi na prvostepeno rješenje organizacije koja vrši javna ovlašćenja, a koje je doneseno u povjerenim, odnosno prenesenim poslovima, rješava nadležno ministarstvo, ako zakonom nije drugačije određeno.
O žalbi na prvostepeno rješenje republičke uprave i republičke upravne organizacije rješava nadležno ministarstvo.
Član 214
O žalbi protiv rešenja donesenog na osnovu člana 191. ili 192. ovog zakona rešava organ koji je nadležan za rešavanje po žalbi protiv rešenja organa koji je doneo pobijano rešenje, ako posebnim propisom nije određeno da o žalbi rešava drugi organ. Drugostepeni organ može poništiti pobijano rešenje, a ne može ga izmeniti.
Ako je organ koji je prema stavu 1. ovog člana trebao da rešava o žalbi dao saglasnost, odobrenje ili potvrdu na prvostepeno rešenje, o žalbi rešava organ određen zakonom, a ako takav organ nije određen, protiv takvog rešenja može se neposredno pokrenuti upravni spor.
3. Rok za žalbu u upravnom postupku
Član 215
Žalba se podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, ako zakonom nije drukčije određeno.
U slučaju kada je rješenje izdato, stranka ima pravo da izjavi žalbu u roku od 15 dana od dana kada je o rješenju obaviještena. Ukoliko se žalba izjavi nakon isteka ovog roka, biće odbačena kao neblagovremena. Osim opšteg roka za žalbu od 15 dana, zakonom je moguće propisati kraće odnosno duže rokove za žalbu.
Član 216
U toku roka za žalbu rešenje se ne može izvršiti. Kad je žalba propisno izjavljena, rešenje se ne može izvršiti sve dok se rešenje koje je doneseno po žalbi ne dostavi stranci.
Izuzetno, rešenje se može izvršiti u žalbenom roku kao i kad je žalba izjavljena, ako je to zakonom predviđeno, ako je reč o preduzimanju hitnih mera (član 129. stav 1. tačka 4.) ili ako bi usled odlaganja izvršenja bila nanesena stranci šteta koja se ne bi mogla nadoknaditi. U poslednjem slučaju može se tražiti odgovarajuće obezbeđenje od stranke u čijem se interesu sprovodi izvršenje i tim obezbeđenjem usloviti izvršenje.
4. Sadržaj žalbe u upravnom postupku
Član 217
U žalbi se mora navesti rešenje koje se pobija, označavajući naziv organa koji ga je doneo, broj i datum rešenja. Dovoljno je da žalilac izloži u žalbi u kom je pogledu nezadovoljan rešenjem, ali žalbu ne mora obrazložiti.
U žalbi se mogu iznositi nove činjenice i novi dokazi, ali je žalilac dužan da obrazloži zbog čega ih nije izneo u prvostepenom postupku.
Ako su u žalbi iznesene nove činjenice i novi dokazi, a u postupku učestvuju dve ili više stranaka sa suprotnim interesima, žalba se prilaže u onoliko prepisa koliko ima takvih stranaka. U tom slučaju organ dostavlja svakoj stranci prepis žalbe i ostavlja joj rok da se o novim činjenicama i dokazima izjasni. Ovaj rok ne može biti kraći od osam, ni duži od 15 dana.
5. Predavanje žalbe u upravnom postupku
Član 218
Žalba se neposredno predaje ili šalje poštom organu koji je doneo prvostepeno rešenje.
Ako je žalba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu, on je odmah šalje organu prvog stepena.
Žalba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu u pogledu roka, smatra se kao da je predata prvostepenom organu.
Postupak po žalbi, tzv. žalbeni postupak, iako relativno česta, nije obavezna faza svakog upravnog postupka. Neophodan uslov za pokretanje žalbenog postupka jeste izjavljena žalba. Protiv rješenja donijetog u prvom stepenu stranka ima pravo na žalbu. Samo se zakonom može propisati da u pojedinim upravnim stvarima žalba nije dopuštena, i to ako je na drugi način obezbijeđena zaštita prava i zakonitosti. Protiv rješenja donijetog u drugom stepenu žalba nije dopuštena. Pod uslovima iz zakona stranka ima pravo na žalbu i kad prvostepeni organ nije u određenom roku donio rješenje o njenom zahtjevu, tzv. "ćutanje uprave". Aktiviranje žalbenog postupka kao procesne sekvence zavisiće prvenstveno od toga da li je stranka zadovoljna rješenjem prvostepenog organa. Stranka će biti zadovoljna prvostepenim rješenjem ukoliko je udovoljeno njenom zahtjevu. Međutim, stranka će prvostepenim rješenjem, pop pravilu, biti nezadovoljna ukoliko joj je zahtjev odbijen. Takođe, stranka će, po pravilu, biti nezadovoljna rješenjem koje je donijeto po službenoj dužnosti kada joj je utvrđena neka, na primjer poreska, obaveza. U slučajevima kada stranka nije zadovoljna rješenjem prvostepenog organa, na raspolaganju joj je mogućnost izjavljivanja žalbe drugostepenom organu.
6. Rad prvostepenog organa po žalbi u upravnom postupku
Član 219
Organ prvog stepena ispituje da li je žalba dopuštena, blagovremena i izjavljena od ovlašćenog lica.
Nedopuštenu, neblagovremenu ili od neovlašćenog lica izjavljenu žalbu organ će odbaciti svojim zaključkom.
Blagovremenost žalbe koja je predata ili poslata neposredno drugostepenom organu, organ prvog stepena ceni prema danu kad je predata, odnosno poslata drugostepenom organu.
Protiv zaključka kojim je žalba odbačena na osnovu stava 2. ovog člana stranka ima pravo žalbe. Ako organ koji rešava po žalbi nađe da je žalba osnovana rešiće ujedno i o žalbi koja je bila odbačena.
Član 220
Ako organ koji je doneo rešenje nađe da je žalba osnovana, a nije potrebno sprovoditi nov ispitni postupak, može se stvar rešiti drukčije i novim rešenjem zameniti rešenje koje se žalbom pobija.
Protiv novog rešenja stranka ima pravo žalbe.
Član 221
Ako organ koji je doneo rešenje nađe povodom žalbe da je sprovedeni postupak bio nepotpun, a da je to moglo uticati na rešavanje o stvari, on može postupak upotpuniti u skladu sa odredbama ovog zakona.
Organ koji je doneo rešenje upotpuniće postupak i onda kad žalilac iznese u žalbi takve činjenice i dokaze koji bi mogli uticati na drukčije rešenje stvari, ako je žaliocu morala biti data mogućnost da učestvuje u postupku koji je prethodno donošenju rešenja, a ta mu mogućnost nije bila data, ili mu je bila data, a on je propustio da je iskoristi, pa je u žalbi opravdao to propuštanje.
Prema rezultatu dopunjenog postupka, organ koji je doneo rešenje može u granicama zahteva stranke stvar rešiti drukčije, i novim rešenjem zameniti rešenje koje se žalbom pobija.
Protiv novog rešenja stranka ima pravo žalbe.
Kontaktirajte nas
Telefoni: 051/220-270
065-511-122
Zajednička advokatska kancelarija Topić
Advokati Ružica Topić i Srđan Štrkić
Braće Mažar i majke Marije 48
78 000 Banjaluka, RS, BiH
E-mail:
Član 222
Kad je rešenje doneseno bez prethodno sprovedenog posebnog ispitnog postupka koji je bio obavezan, ili kad je doneseno po članu 129. tač. 1,2. ili 3. ovog zakona ali stranci nije data mogućnost da se izjasni o činjenicama i okolnostima koje su od važnosti za donošenje rešenja, a stranka u žalbi traži da se ispitni postupak sprovede, odnosno da joj se pruži mogućnost da se izjasni o takvim činjenicama i okolnostima, prvostepeni organ je dužan da sprovede taj postupak. Nakon sprovođenja postupka prvostepeni organ može uvažiti zahtev iz žalbe i doneti novo rešenje.
Član 223
Kad organ koji je doneo rešenje nađe da je podnesena žalba dopuštena, blagovremena i izjavljena od ovlašćenog lica, a nije novim rešenjem zamenio rešenje koje se žalbom pobija, dužan je, bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema žalbe, poslati žalbu organu nadležnom za rešavanje o žalbi.
Uz žalbu je dužan priložiti sve spise koji se odnose na predmet.
Ako prvostepeni organ ne dostavi spise predmeta drugostepenom organu iz stava 1. ovog člana, drugostepeni organ zatražiće od prvostepenog organa da mu dostavi spise predmeta u određenom roku. Ako prvostepeni organ ne dostavi spise predmeta u ostavljenom roku, drugostepeni organ može rešiti upravnu stvar i bez spisa predmeta.
7. Rešavanje drugostepenog organa po žalbi u upravnom postupku
Član 224
Ako je žalba nedopuštena, neblagovremena ili izjavljena od neovlašćenog lica, a prvostepeni organ je propustio da je zbog toga odbaci, odbaciće je organ koji je nadležan za rešavanje po žalbi.
Ako žalbu ne odbaci, drugostepeni organ uzima predmet u rešavanje.
Drugostepeni organ može odbiti žalbu, poništiti rešenje u celini ili delimično, ili ga izmeniti.
Član 225
Drugostepeni organ će odbiti žalbu kad utvrdi da je postupak koji je prethodio donošenju rešenja pravilno sproveden i da je rešenje na zakonu zasnovano, a žalba neosnovana.
Drugostepeni organ će odbiti žalbu i kad nađe da je u prvostepenom postupku bilo nedostataka, ali da oni nisu mogli uticati na rešenje stvari.
Kad drugostepeni organ nađe da je prvostepeno rešenje na zakonu zasnovano, ali zbog drugih razloga, a ne zbog onih koji su u rešenju navedeni, on će u svom rešenju izložiti te razloge i žalbu odbiti.
Član 226
Ako drugostepeni organ utvrdi da je u prvostepenom postupku učinjena nepravilnost koja čini rešenje ništavim, oglasiće takvo rešenje ništavim kao i onaj deo postupka koji je obavljen posle te nepravilnosti.
Ako drugostepeni organ utvrdi da je prvostepeno rešenje donio nenadležni organ, poništiće to rešenje po službenoj dužnosti i dostaviti predmet nadležnom organu.
Član 227
Kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja bi bila od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će upotpuniti postupak i otkloniti izložene nedostatke sam, ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa. Ako drugostepeni organ nađe da se na podlozi činjenica utvrđenih u upotpunjenom postupku stvar mora rešiti drukčije nego što je rešeno prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti stvar.
Ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rješenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak. U tom slučaju drugostepeni organ je dužan svojim rešenjem da ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba upotpuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta donese novo rešenje. Protiv novog rešenja stranka ima pravo žalbe.
Ako prvostepeni organ nakon poništenja rješenja od strane drugostepenog organa donese novo rješenje protivno pravnom shvatanju drugostepenog organa ili primjedbama drugostepenog organa u vezi sa postupkom, pa stranka izjavi novu žalbu, drugostepeni organ je dužan poništiti prvostepeno rješenje i sam riješiti upravnu stvar.
Drugostepeni organ dužan je da o postupanju prvostepenog organa obavijesti Upravnu inspekciju radi pokretanja prekršajnog postupka.
Kontaktirajte nas
Telefoni: 051/220-270
065-511-122
Zajednička advokatska kancelarija Topić
Advokati Ružica Topić i Srđan Štrkić
Braće Mažar i majke Marije 48
78 000 Banjaluka, RS, BiH
E-mail:
Član 228
Ako drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom rešenju pogrešno ocenjeni dokazi, da je iz utvrđenih činjenica izveden pogrešan zaključak u pogledu činjeničnog stanja, da je pogrešno primenjen materijalni propis na osnovu koga se rešava stvar, ili ako nađe da je na osnovu slobodne ocene trebalo doneti drukčije rešenje, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti stvar.
Ako drugostepeni organ utvrdi da je rešenje pravilno u pogledu utvrđenih činjenica i u pogledu primene zakona, ali da se cilj zbog koga je rešenje doneseno može postići i drugim sredstvima povoljnijim za stranku, izmeniće prvostepeno rešenje u tom smislu.
Član 229
Radi pravilnog rešenja upravne stvari drugostepeni organ može povodom žalbe izmeniti prvostepeno rešenje u korist žalioca i mimo zahteva postavljenog u žalbi, ali u okviru zahteva postavljenog u prvostepenom postupku, ako se tim ne vređa pravo drugog lica.
S istim ciljem drugostepeni organ može povodom žalbe izmeniti prvostepeno rešenje na štetu žalioca, ali samo iz razloga predviđenih u čl. 248, 251, i 252. ovog zakona.
Član 230
Odredbe ovog zakona koje se odnose na rešenje shodno se primenjuju i na rešenja koje se donose po žalbi.
U obrazloženju drugostepenog rešenja moraju se oceniti i svi navodi žalbe. Ako je već prvostepeni organ u obrazloženju svog rešenja pravilno ocenio žalbene navode, drugostepeni organ se može pozvati na razloge prvostepenog rešenja.
8. Žalba kad prvostepeno rešenje nije doneseno u upravnom postupku
Član 231
Ako je žalbu izjavila stranka po čijem zahtevu prvostepeni organ nije doneo rešenje (član 206. stav 2.) drugostepeni organ će tražiti da mu prvostepeni organ saopšti razloge zbog kojih rešenje nije doneseno u roku. Ako nađe da rešenje nije doneseno u roku zbog opravdanih razloga, ili zbog krivice stranke, odrediće prvostepenom organu rok za donošenje rešenja, koji ne može biti duži od mesec dana. Ako razlozi zbog kojih rešenje nije doneseno u roku nisu opravdani, drugostepeni organ će tražiti da mu prvostepeni organ pošalje spise predmeta.
Ako drugostepeni organ može rešiti stvar prema spisima predmeta, doneće svoje rešenje, a ako ne može, sam će sprovesti postupak i svojim rešenjem rešiti stvar. Izuzetno, ako drugostepeni organ nađe da će postupak brže i ekonomičnije sprovesti prvostepeni organ, naložiće da to učini i da mu prikupljene podatke dostavi u određenom roku, posle čega će sam rešiti stvar. Ovakvo rešenje je konačno.
9. Rok za donošenje rešenja po žalbi
Član 232
Rešenje po žalbi mora se doneti i dostaviti stranci čim je to moguće, a najkasnije u roku od 60 dana računajući od dana predaje žalbe, ako posebnim propisom nije određen kraći rok.
Ako stranka odustane od žalbe, postupak po žalbi obustavlja se zaključkom.
10. Dostavljanje drugostepenog rješenja u upravnom postupku
Član 233
Organ koji je rešio upravnu stvar u drugom stepenu šalje, po pravilu, svoje rešenje sa spisima predmeta prvostepenom organu, koji je dužan da rešenje dostavi strankama u roku od osam dana od dana prijema spisa.
Kontaktirajte nas
Telefoni: 051/220-270
065-511-122
Zajednička advokatska kancelarija Topić
Advokati Ružica Topić i Srđan Štrkić
Braće Mažar i majke Marije 48
78 000 Banjaluka, RS, BiH
E-mail:
Nezakoniti upravni akti su rušljivi ili ništavi. Ako je povreda prava manjeg stepena, ako nije teže prirode, takvi su upravni akti rušljivi ili oborivi. Lica na koja se takvi akti odnose mogu protiv istih u određenom roku upotrijebiti određena pravna sredstva. Inače, takvi akti postaju izvršni i pravosnažni. Rušljivi i oborivi upravni akti mogu se poništiti ili ukinuti korišćenjem određenih pravnih sredstava. Poništavanjem i oglašavanjem rješenja ništavim poništavaju se i pravne posljedice koje je takvo rješenje proizvelo. Ukidanjem se ne poništavaju pravne posljedice, ali se onemogućava dalje proizvođene posljedica ukinutog rješenja. Ako je povreda prava teška, takvi akti se mogu u svako doba oglasiti ništavim, što znači da oni nikad ne stiču pravosnažnost. Rušljiv pravni akt proizvodi dejstvo sve dok odlukom nadležnog organa ne bude stavljen van snage. Ništav pravni akt ne proizvodi nikakvo dejstvo, tj. njegovo poništenje djeluje ex tunc.